Jaje je savršen proizvod prirode. Staro je verovanje da je simbol izvora života, sigurnosti, uskrsnuća, besmrtnosti i periodičnog buđenja prirode. Jaje je univerzalni simbol uskršnjih praznika svuda u svetu. Tom prilikom jaja se boje u različite boje, iscrtavaju ili ukrašavaju na druge načine, a sve u čast proslavljanja njegove simbolike. Pre nego što je jaje povezano sa Uskrsom, bilo je poštovano za vreme prolećnih festivala i svetkovina. Rimljani, Gali, Kinezi, Egipćani i Persijanci poštovali su jaje kao simbol kosmosa. Od prastarih vremena, oni su bojili jaja, razmenjivali ih i darovali. U paganskim vremenima jaje je predstavljalo ponovno rođenje zemlje. Dugačkoj i teškoj zimi došao je kraj i zemlja je ponovo počela da se budi i cveta. Sve to podseća na jaje, koje označava novi život. Zato se i verovalo da jaje ima specijalne moći. Sa dolaskom hrišćanstva, jaje nije ostalo samo simbol ponovnog rađanja prirode već je postalo i simbol ponovnog rađanja čoveka. Jaja su i najjeftiniji izvor belančevina životinjskog porekla. Ona su hranjivija od svih životinjskih proizvoda i sadrže sve bitnije sastojke potrebne za rast i razvoj živog organizma. Jaje se uz mleko ističe kao namirnica koja najharmoničnije sadrži sve esencijalne aminokiseline, masne kiseline, vitamine i minerale koji su svakodnevno preko potrebni organizmu. Kao takvo u potpunosti udovoljava potrebama ljudi u savremenom načinu zdrave ishrane. Uz vitamine i minerale u jajima imamo oko 13 posto proteina, 13 posto masti, jedan posto ugljenih hidrata i 70 posto vode. Belance je znatno bogatije proteinima dok žumance prednjači u sadržaju masti. U žumancu dominiraju palmetinska i stearinska masna kiselina te se naglašava i prisutnost gvožđa, dok belance obiluje proteinima, a prednjače ovoalbumini i ovoglobulini. Suvi ekstrakt belanca se upravo zbog toga i koristi kao sirovina pri proizvodnji preparata za povećanje mišićne mase sportista. Uz proteine mleka i soje primjenjuje se u kombinaciji s njima ili samostalno. Za jaja je važno je da budu sveža i zdrava. Ljuska jajeta odaje njegovu svežinu. Propusna je za gas te se razmenom gasa između spoljne sredine i unutrašnjosti jaja povećava vazdušna komora. Što je jaje starije, vazdušna komora je veća. Ukoliko je vazdušna komora veća, jaje će plivati na površini zasoljene vode, a sveže jaje tone. Poslušajte ove savete jer često je kasno odlučivati o upotrebi kada razbijete ljusku. U 100 g kokošijeg jajeta imamo 151 kcal. Kada su u pitanju minerali, u 100 g imamo 150 mg K, 150 mg Na, 220 mg P te 2 mg Fe. 100 g sirovog žumanca kokoši ima 6 mg Fe. Jaja se mogu podeliti po veličini. Tako se klasa kokošijih jaja označava slovima od SS do E. Jaja se sortiraju po težini, tj. "SS" jaja su teža od 70 g,  "S" teža od 65g,  "A" teža od 60g,  "B" teža od 55,  "C" teža od 50g,  "D" teža od 45 g, i najsitnija jaja su u klasi "E", lakša od 45g. Postoji još i podela po poreklu gde se naglašava koja je vrsta kokoši zaslužna za pojedina jaja.